Telemedicine

Telemedicina






 

 

 

 

Istorijat Telemedicine

El. pošta Štampa PDF

Svetska zdravstvena organizacija (SZO, eng. World Health Organization -WHO) je usvojila sledeću definiciju: telemedicina je način da se uz korišćenje telekomunikacionih i informacionih tehnologija pruže medicinske usluge bez obzira na to gde se geografski nalaze davalac zdravstvene usluge, pacijent, medicinska informacija ili oprema.

Telemedicina predstavlja način da se, uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija, omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto, čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara i pacijenta. Ona je, u stvari “šlag na torti” u odnosu na medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. Telemedicinske aplikacije obuhvataju: teledijagnostiku, telekonsultacije, telemonitoring, tele-negu, telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka.

Važno je razumeti da je telemedicina proces, a ne tehnologija. Proces korišcenja telemedicine je u poslednje vreme sve više moguć, zahvaljujuci napretku tehnologije, a sve u cilju smanjenja troškova.

 


Slika 1: Istorijski razvoj telemedicine, izvor: Olga FERRER-ROCA

 

Telemedicina je prisutna u kliničkoj medicini poslednjih 30 godina, ali je tek znacajno počela da se razvija u zadnjih 5 godina. U svojim ranim fazama razvoja, tokom 60-ih godina prošloga veka, Nacionalna agencija za Aeronautiku i Svemirsku administraciju NASA, igrala je glavnu ulogu u razvoju telemedicine. Tada su astronauti slali fiziološke izveštaje agenciji na zemlji. Iste godine, NASA i Američka zdravstvena služba, poceli su da pružaju zdravstvenu zaštitu ljudima koji žive u indijanskim rezervatima u Arizoni, koristeći mobilne sale sa EKG-om i rendgenom, koji su bili satelitski povezani. Godine 1967, uspostavljena je mikrotalasna veza izmedju aerodroma u Bostonu i Masačusets opšte bolnice. 70ih godina pominje se mogućnost korišcenja ekrana u boji, odnosno teledermatologije za lečenje kožnih infekcija na svemirskim letovima. U to vreme, škola medicine u Majamiju, omogućila je telemedicinu za zatvorenike. Godine 1986, Majo klinika, počela je da sprovodi dvosmerni satelitski program izmedju Majo kampa u Ročestoru, Minesoti i Arizoni, kako bi pomogla lekarima na udaljenim lokacijama.

Telepatologija u Evropi (Telepathology by K.Kayser, J. Szymas and R. Weinstein, Springer-Verlag, New York 1999)(131 KB)